Историја

istorija

Помиње се још у повељи краља Стефана Душана из XIV века. Изнад цркве Светог Иистлије на десној страни реке Бањштице, налазе се трагови средњевековног града Изома. За време турске владавине долази до стагнације у културном и привредном развоју и исељавања становништва. Турци су Бању називали Илиџом а српско становништво Топлик и користили њене термалне изворе.

Након ослобођења од Турака долази до развоја бање која у том периоду и добија назив Врањска Бања, по варошици у чијој се близини налази. Од тада креће њен успон, прекидан ратовима али и лошом политиком локалне власти која је у појединим периодима, наносила више штете него неки ратови.

Пре почетка Балканских ратова (1912-1913.) у Врањској Бањи је изграђено више хотела, 6 великих и 19 малих – међу њима су и Државни хотел, Балкан, Косово, Зора, Босна, Гранд.

Бањска вода се користила за лечење још у античким временима. Постоје поуздани археолошки докази о постојању римских термалних насеобина које су грађене на темељима праисторијског насеља. Минерални извори су лечење коришћени и у средњем веку, као и за време Турака. По ослобађању од Турака, Врањска Бања добија на значају као лечилиште и туристички центар.

Пре Првог Светског рата Врањска Бања била је познато природно лечилиште. У њој су током лета боравили гости из иностранства, углавном из Грчке. Редовни гости Врањске Бање су били чланови обе краљевске породице. У њој се од 1901. године лечила Краљица Драга Машин, а од 1914. године и Краљ Петар И Карађорђевић. Вест о почетку И Светског рата затекла га је у Бањи, па Краљ 1915. прекида лечење због одласка на фронт. Краљева када се и данас чува и користи . Због тога је Врањска Бања једна од ретких Краљевских бања у Србији и чланица Удружења Краљевских бања Србије и Асоцијације Краљевских бања Европе.

Прво лечилиште у Врањској Бањи подигнуто је 1929. године, заједно са купатилом, водоводом, електричним осветљењем, новим каптажама извора. После Другог Светског рата настављено је са развојем лечилишта – каптирани су врели извори, уређено корито Бањштице, изграђена брана, уређен парк са ретким примерцима флоре, преуређени и адаптирани готово сви угоститељски објекти. Понос Врањске Бање су њене терме, овде извиру најтоплије термо-минералне воде у Европи.

У Бањи је средином XV века постојало старо српско насеље са црквом. Алекса С. Јовановић је 1978. године запазио да се на другој страни бањске речице, спрам купатила, виде темељи старе цркве. Темељи се протежу дужином од двадесет корака, а познаје се и место олтара и старих гробова. Око цркве налажени су новчићи, крстићи и многи други остаци старе цркве. Средином XИX века, на темељима некадашњег манастира, хришћани су подигли цркву правоугаоног облика. Бањска црква била је освећена 1896. године. Године 1928. започета је градња цркве Св. Илије у Врањској Бањи. Краљ Александар Карађорђевић је послао план старе цркве са Опленца, са молбом да у Бањи буде изграђена иста црква, на тај начин је хтео да се одужи грађанима овог места за љубазност и поштовање према његовом оцу, који се тамо лечио. Изградња цркве је била завршена 1935. године. У цркву су унети дарови Петра И Карађорђевића. На иконостас су постављене иконе десно од „царских двери“ са ликом Богородице, а лево са ликом Исуса Христа. На јужној страни у цркви је величанствени „владиченски престо“ израђен од дрвета у дуборезу. Црква је освећена 1935. године.