Природни ресурси

panorama

Врањска котлина, односно Врањска Бања, налази се у седиментном басену у геотектонској јединици српско-македонског масива. Басен котлине је комплексан седиментни басен са три важна депозита минерала. Слој зеолита у Златокопу се процењује на најмање 600.000 т и он се експлоатише у руднику отвореног копа. Уљни глинци, као типични језерски седименти су такође присутни у басену Врања. На простору општине има веше локалитета где се експлоатише или разматрју могућности експлоатације мателичних и неметаличних минералних сировина. Најважнија лежишта налазе се у Беснокобилско-Осоговском рудном региону. Овде се издвајају руда олова и цинка који се експлоатишу на локалитету Бесна Кобила, туфови на локалитету Корбевац. Непосредно уз пут Врањска Бања – Босилеград (Крива Феја) налази се јаловина настала флотацијом из рудника олова и цинка. Гееолошки потенцијали на овом подручју су велики. Све значајнији потенцијал представљају минералне сировине руда олова и цинка, шљунак, песак, кварцни песак, ватростална глина и грађевински камен.

У Врањској котлини доминирају земљишта погодна за воћарство и ратарство, као и пољопривредну производњу.

Флора и фауна представљају велики економски потенцијал овог подручја, и то једнако као основа за туристичке и научне активности и афирмацију заштите и квалитета животне средине, на нациналном нивоу и шире, као и за добробит локалног становништва и гостију у здравственом и естетском смислу. Подручје је тако богато ловном дивљачи (најзаступљенија је срнећа дивљач, дивља свиња, вук, зец, јаребица и фазан).

Свакако најзначајнији потенцијал Врањске Бање су геотермални извори, на којима температура воде достиже и до 111°Ц, капацитета 140 литара у секунди. Поред изузетно лековитог својства (минерална, богата сумпором, благо алкална), значај топле воде коју наша Бања поседује је и могућност топлификације у привреди и домаћинствима.